ОСОБЕННОСТИ СИСТЕМЫ ВЫСШИХ ОРГАНОВ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ВЛАСТИ КОРОЛЕВСТВА СЕРБОВ, ХОРВАТОВ И СЛОВЕНЦЕВ
(Стр. 20-24)
Подробнее об авторах
Половченко Константин Анатольевич
кандидат юридических наук, доцент, доцент, кафедры конституционного права
МГИМО (У) МИД России
Москва, Российская Федерация
МГИМО (У) МИД России
Москва, Российская Федерация
Нажимая на кнопку купить вы соглашаетесь с условиями договора оферты
Аннотация:
С образованием Королевства Сербов, Хорватов и Словенцев важнейшим вопросом, связанным с обеспечением стабильности в новом государстве, стало принятие его Конституции. В разработке новой Конституции принимали участие представители различных политических сил. Однако за основу был взят проект, подготовленный Правительством Королевства. Конституция была принята абсолютным большинством членов Учредительной скупщиной 28 июня 1921 года. Статья 1 Конституции предусмотрела, что Королевство Сербов, Хорватов и Словенцев является конституционной, парламентарной монархией, однако анализ системы органов государственной власти Королевства позволяет говорить о наличии характерных черт дуалистической монархии. Особенности системы высших органов государственной Королевства Сербов, Хорватов и Словенцев являются предметом настоящей статьи.
Образец цитирования:
Половченко К.А., (2018), ОСОБЕННОСТИ СИСТЕМЫ ВЫСШИХ ОРГАНОВ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ВЛАСТИ КОРОЛЕВСТВА СЕРБОВ, ХОРВАТОВ И СЛОВЕНЦЕВ. Пробелы в российском законодательстве, 7 => 20-24.
Список литературы:
Јовановић Слободан Политичке и правне расправе. Књига друга.Београд.
Jaнковић Д. Мирковић М. Државноправна историjа Jугославиjе. Београд. 1984.
Костић Лаза М. Коментар Устава Краљевине Jугославиje од 3 септембра (jугославенско уставно право). Београд. 1934.
Марковић Ратко Уставно право и политичке институције. Београд. 2008.
Никифоров К.В. Сербия на Балканах XX век. Москва. 2012.
Павловић Марко Српска правна историја. Крагујевац. 2005.
Pavličević Dragutin Povijest Hrvatske. Zagreb. 1994.
Perović Latinka Vidovdanski ustav (29. jun 1921), prvi ustav jugoslovenske države:pobeda unitarističko-centralističkog koncepta nad konceptom složene države Beograd, 2015. http://yuhistorija.com/serbian/jug_prva_ txt01c1.html
Радојевић Мира Темељ државе или узрок поддела. Аутор: Јован Гајићуторак, „Политика“ 28.06.2016.
Шашкова А.В. Региональные и местные органы самоуправления Государственная власть и местное самоуправление. 1999. № 1.
Smerdel Branko Ustavno uređeje Evropske Hrvatske. Zagreb. 2013.
Sirotković Hodimir i Margetić Lujo Povijest država i prava naroda SFR Jugoslavije. Zagreb. 1988.
Стефановић Jован Уставно право ФНР Jугославиjе и компаративно. Књига I. Загреб. 1956.
Стоjановић Драган Уставно право. Ниш. 2014.
Jaнковић Д. Мирковић М. Државноправна историjа Jугославиjе. Београд. 1984.
Костић Лаза М. Коментар Устава Краљевине Jугославиje од 3 септембра (jугославенско уставно право). Београд. 1934.
Марковић Ратко Уставно право и политичке институције. Београд. 2008.
Никифоров К.В. Сербия на Балканах XX век. Москва. 2012.
Павловић Марко Српска правна историја. Крагујевац. 2005.
Pavličević Dragutin Povijest Hrvatske. Zagreb. 1994.
Perović Latinka Vidovdanski ustav (29. jun 1921), prvi ustav jugoslovenske države:pobeda unitarističko-centralističkog koncepta nad konceptom složene države Beograd, 2015. http://yuhistorija.com/serbian/jug_prva_ txt01c1.html
Радојевић Мира Темељ државе или узрок поддела. Аутор: Јован Гајићуторак, „Политика“ 28.06.2016.
Шашкова А.В. Региональные и местные органы самоуправления Государственная власть и местное самоуправление. 1999. № 1.
Smerdel Branko Ustavno uređeje Evropske Hrvatske. Zagreb. 2013.
Sirotković Hodimir i Margetić Lujo Povijest država i prava naroda SFR Jugoslavije. Zagreb. 1988.
Стефановић Jован Уставно право ФНР Jугославиjе и компаративно. Књига I. Загреб. 1956.
Стоjановић Драган Уставно право. Ниш. 2014.
